Make your own free website on Tripod.com

ЕВРОАЗИЈСКО УПОРИШТЕ

“Ми Срби нисмо Европљани, ми само граничимо са њима. Наша браћа су Китајци и Индијци.” 
Свети Николај жички и охридски

 
 

Као што је одавно примећено, Европа је болесна. Позната је и дијагноза: mania democratica progresiva, болест која изазива деградацију и распад европског културно-историјског типа и чини Eвропу јаловом и импотентном како у физичком, тако и у духовном и културном смислу. Новија европска опирања атлантским господарима су само економске,  дакле материјалне природе, тако да се не може говорити ни о излечењу, а камоли имуном одговору на болест. Не само што је одавно изгубила орјентир према коме би (поново) пронашла себе, Европа је посејала рационалистички, индивидуалистички начин мишљења, непријатељски према Традицији, у свим цивилизацијама са којима је дошла у додир и тако ову пошаст учинила планетарним феноменом.

Иако је Русија и сама заражена том опаком болешћу, у њеним дубинама  итекако постоји витална енергија способна да болест победи и развије отпорност на сваки даљи напад. Можда једини начин за одбрану од болести је окретање народима и културама које нису у великој мери заражене и који Традицију (макар и фрагментарно) чувају у чистом облику. Чврсте везе са источним народима и државама, пре свега културне, али и војне и економске, могу допринети васпостављању и очувању Руске самосвојности и оригиналности.  Супротстављање словенофилима Константина Леонтјева, који је окретање Русије Турској и Истоку ставио испред савеза са балканским словенима, јер су ови били носиоци поменуте заразе у XIX веку, је и данас актуелно. Стварање (само) православног савеза било би погубно по Русију, не само због егалитарног принципа par exelance који би владао у том савезу, већ и зато што су читави “православни” региони али и државе, зарад обећања лагодног живота у диму марихуане и светлости Холивуда, потпуно одбацили сопствене традиције и тако постали чврсте базе Атлантиде.

Посматрајући Русију кроз призму геополитичке науке, може се доћи до истог закључка о нужности стварања континенталног, евроазијског савеза Русије (ЗНД) са Кином, Индијом и континенталним исламом (ирански хетеродоксни антиарапски шиитски ислам), савеза чији се обриси и темељи већ виде. За улазак Срба у овај савез постоје како историјски, културни и религијски разлози, тако и политички, екномски и војни. Али припадност Евроазијском блоку није одређена само овим разлозима, већ је то и свесна одлука истинске елите која подразумева симбиозу напора за очување традиционалних вредности и тежњи за слободним, креативним развојем (друштвеним и личним).

Идеја Евроазије, као и идеја Атлантиде, није нова, чак се не може ни сместити у одређени историјски период, већ задире у метафизичко и митско. Према принципима сакралне географије, овај дуализам није орјентисан по оси Исток - Запад, већ Север (који се пројектује на Исток) – Југ (пројектује се на Запад). Како Традиција никад није познавала нешто слично картезијанаској подели на субјективно и објективно, тако и одређење Севера и Југа није само физичког, климатског или природног карактера, али ни само мисаона творевина одређене особе, већ превазилази и објективно и субјективно. 

Најдревнији слојеви Традиције недвосмислено говоре о супремацији Севера над Југом. Симболизам севера се повезује са извором свеукупне људске цивилизације. Древни зороастрејски списи говоре о земљи на северу Аријана Ваијао из које је аријевско племе протерано ледом (глацијација) које је на њих послао зли Ахриман. Веде говоре о Света-дипа, Белој земљи на северу, прапостојбини Хиндуса. Древни Грци су знали за Хипербореју, и њен главни град Тулу, дом светлосног бога Аполона. Заједничко за све традиције је да север представља идеју Центра, око којег се окреће и простор и време, док сам центар остаје непокретан и не подлеже космичким законима ентропије. Са друге стране Југ представља директну супротност принципу Севера. Када Југ одбије примат и духовно вођство Севера, настаје рат континената (што Традиција описује у нпр Рамајани), рат који траје и данас. 

Символ северног центра је Свастика, која својим крацима закривљеним при врху, указује на кружно кретање око непомичне осовине, упоришта, које је извор принципа који делују на појавност. Отуд четири крака, као четири стране света, четири елемента, четири годишња доба. У Кини је свастика симбол за број десет хиљада, који означава свеукупност бића и појавности.

Јединствена примордијална Традиција, оличена у идеји северног Центра, одређује и посебан тип човека, који може, али и немора, бити оличен и у биолошком и расном принципу. Суштинско у овом типу човека је способност да уздигне сваки објекат физичког света до његовог архетипа, до његове идеје. Дакле, такав човек није (само) бели, англосаксонски протестант, како то покушавају да прикажу атлантски расисти, већ посебна врста људи који поседују јасну интуицију за сакрално и онострано. Чиста нордијска, хиперборејска цивилизација је нестала, али њених трагова има и код северноамеричких Индијанаца и евроазијских Словена, плавокосих Немаца и црних шамана у Африци. Свима њима је васељена књига символа са које унутарњим оком скидају вео тајне (маја). Они су сунчани људи, који примају у себе божанску енергију, а исијавају светлост и мудрост.

Србске елите морају, не само да схвате да, по речима Карла Шмита, суштински критеријум политичког одлучивања почива у моћи разликовања пријатеља и непријатеља, већ и да у сопственој, светосавској традицији пронађу упориште и сакрални пол из којег извиру духовне енергије србског народа. И не само то. Мора се следити и свети и златоусти Николај жички и охридски, који нас учи: “Китајски (кинески, нап.аут.) мудрац опомиње душу моју, да буде мирна и непокретна и да чека, да Тао дејствује у њој. Слава нека је Лао-Цеу, учитељу и пророку народа свог! Царски син Индије учи душу моју да се испразни потпуно од свега семена и усева света, и отпадне од свих змијских прелести немоћне и сеновите материје, па да као празна, мирна чиста и блажена Нирвана чека. Слава нека је Буди, царском сину и неумитном учитељу народа свог!”

И тада када истинска елита у Србији, прво у сопственој светосавској и косовској, па онда и у Традицијама Истока, препозна заједнички, исконски прапочетак, када се поново открије заједничка хиперборејска прадомовина, тада неће постојати ни један разлог да Срби не постану бедем у тврђави Евроазијске Империје. Србски народни организам ће тада кренути путем оздрављења, јер стара аријевска мудрост каже да је здрав онај који има здраве зубе. Зато зубе треба показати непријатељу, ма колико он изгледао јак и борити се док последњи агент Атлантиде не буде бачен назад у море из ког је дошао.


<<< назад