Теорија Конзервативне револуције


Идеологије XX века нису оличене, како се обично замишља, у два, већ у три пола - левица, десница и Трећи пут или теорије конзервативне револуције.

Централни догађај од кога почиње орјентација политичких система на поменута три пола јесте Француска револуција. Јасно је да је та револуција левичарски тријумф над хришћанском Европом и да су левичарске идеологије до данас настављале идеје поникле у том догађају или их доводиле до екстрема. Десничари се, са друге стране, или пасивно одупиру овим кретањима или теже да васпоставе стање пре револуције, што би опет створило услове за нову левичарску реакцију. За разлику од обичних десничара, следбеници Трећег пута су свесни тешког стања у предреволуционарној Европи, и нису видели узроке револуције само у парамасонским, антихришћанским снагама, већ и у унутарњим деградацијама и отпадништву од Традиције. Сличност са левицом у оцени кризног стања ствари у предреволуционарном поретку, ни на који начин не представља једнодушност у одређивању позитивне оријентације којом је могуће превазићи ту кризу. Док левица тежи радикализовању тезе о Слободи, Братству и Једнакости, конзервативни револуционари” инсистирају на потпуно супротном приступу и теже да се врате поретку који је претходио не самој револуцији, него и настанку узрока који су до ње довели. У том смислу следбеници Трећег Пута су далеко деснији од самих десничара.

Пример за десну реакцију је жеља за васпостављањем предреволуционарне Русије, Русије која је грцала под лихварима и великим земљопоседницима, који су је као вампири сисали, која је била умртвљена огромним бирократским трутом, у којој је Црква била само још једно министарство, а интелектуална елита се заносила «модерним» западним идејама. Са друге стране, заговорници конзервативне револуције у Русији се залажу за враћање на стање пре реформи Петра Великог, тј. на бојарски систем и органско уређење државе.За руске “конзервативне револуционаре” баријера која одваја њихов сопствени идеал од кризног и мањкавог режима (иако десничарског и конзервативног), биле су дакле Петрове реформе.

Знимљиво је приметити да је скоро увек тематика Конзервативне Револуције на одређени начин била повезана са Русијом која представља постојани и надахњујући симбол за следбенике Трећег Пута, некакав геополитички и историјски оријентир.
За истраживаче идеологија XX век представља загонетку, где се у трен ока десница претвара у левицу, а левица у десницу, где геополитичке тенденције непрестано мењају свој карактер, где се супротности пнекад на парадоксалан начин поклапају.Трећи Пут није проста мешавина три елемента десне и леве идеологије, како се то обично замишља. То је потпуно самостални поглед на свет који је дубоко укорењен у социјалним, економским и психоошким основама људског друштва. Трећи Пут може бити и рушилачки и стваралачки, и парламентаран и тоталитаран, и елитистички и масован, укратко, онакав какве су и варијанте и леве и десне идеје.

Данас Трећи пут, или нова десница (како су је назвали непријатељи), највеће теоретичаре има у Алену де Беноа и Александру Дугину. У скоријој прошлости постојао је покушај који се највише приближио остварењу идеја Трећег пута, а то је идеја генерала де Гола да створи Европу слободну од америчких варвара.
За нас Србе Трећи пут је ништа друго до истрајавање и васпостављање Светосавља, где косовски завет стоји неометано уз гралску и нибелуншку традицију, где Небеска Србија стоји несливена али и неразделива са Небеском Француском, Небеском Немачком,...

<<< назад