|
|
|
|
Евроазијско упориште
Посматрајући Русију кроз призму геополитичке науке, може се доћи до
истог закључка о нужности стварања континенталног, евроазијског савеза
Русије (ЗНД) са Кином, Индијом и континенталним исламом (ирански хетеродоксни
антиарапски шиитски ислам), савеза чији се обриси и темељи већ виде. За
улазак Срба у овај савез постоје како историјски, културни и религијски
разлози, тако и политички, екномски и војни. Али припадност Евроазијском
блоку није одређена само овим разлозима, већ је то и свесна одлука истинске
елите која подразумева симбиозу напора за очување традиционалних вредности
и тежњи за слободним, креативним развојем (друштвеним и личним). даље_
|
| ЕВРОАЗИЈА |
АТЛАНТИДА |
| Са аспекта духовности ЕВРОАЗИЈА је Традиција, органско уређење друштва, надљудско Откровење, владавина духа над материјом, хијерархија, квалитативна различитост, уздизање етике хероја над етиком трговца. |
Духовни аспекти АТЛАНТИДЕ су западна цивилизација која започиње са просветитељством и хуманизмом, принципи материјализма и индивидуализма, квантитативне различитости и доминација трговачког друштва. |
| Друштвени принципи су социјализам, материјална равноправност, доминација поштења над профитом, колективизам, задругарство и национализам. |
У друштвеном погледу то су капитализам, хијерархија заснована на материјалном богатству, доминација профита и интереса, егоизам и космополитизам. |
| Геополитички аспекти су континентални савез, копнена сила, гигантски блок формиран око Русије. |
Геополитички аспекти су Америка и запад, силе мора, англо-саксонски свет, атлантизам и мондијализам. |
| Стилски, ЕВРОАЗИЈА је животни покрет,активност, превазилажење, Љубав и Смрт. |
Стил АТЛАНТИДЕ је стагнација, конформизам, смиреност, кукавичлук, индиферентност и себични страх од смрти. |
|
Кратка историја Евроазијског покрета
Када је 21. априла 2001. године у Москви одржан конститутивни конгрес пан-руског друштвено-политичког
покрета ЕВРОАЗИЈА, московска штампа је овај покрет окарактерисала као произвиод
тајних служби и продужену руку министарства спољних послова. Међутим, истина је
сасвим другачија. даље_
___________________________________
|
 Александар Дугин (1962) је кључна личност модерног Евроазијског покрета и европске конзервативне револуције и један је од најзначајнијих савремених млађих руских традицијских мислилаца. Директор је Института за метастратешка истраживања
у Москви, главни уредник часописâ Елементи и Милиј Ангел. Оснивач је и издавачке
куће Арктогеја, истраживачких центарâ “Ариес” и “Еон”. Аутор је низа важних дела из области историје религија, метафизичких и херметичких доктрина, древне Баштине, геополитике, сакралне географије, историје
идеологија: Хиперборејска теорија, Мистерије Евроазије, Конзервативна револуција, Конспирологија, Темплари пролетаријата, Темељи
геополитике. Централни темат другог броја његовог часописа Елементи - под насловом СРБИЈА - у целини
је посвећен савременој српској борби, планетарном и метафизичком значају духа српског
отпора и српској “изузетној мисији у арени света, које ни већина Срба углавном није
свесна”. |
|
|
|
основе
Између мора и земље
Геополитичка наука, наука која изучава
“зависност политичких догађаја од земљиног тла”, нема нарочито дугу повест:
назив “геополитика”, који је први сковао Швеђанин Рудолф Кјелен, појавио се на
самом почетку XX века, Нешто старији, сродан термин “политичка географија” први
пут је употребљен 1897. у истоименом делу Фридриха Рацела. Ипак, иако је геополитика
као наука скорашњег датума, стварност којом се она бави, као и основни принципи
и елементи геополитичког мишљења знатно су старији: они не само да су били
познати од најранијих времена, већ су, несумњиво, играли значајну улогу и када
је реч о традиционалним државама, њиховим интересима, савезима и
(спољно)политичким оријентацијама, Геополитичке категорије одвајкада образују
реалност коју није могуће занемаривати ни игнорисати. Изгледа да се, исто тако,
и основни геополитички модели мало мењају кроз историју: Картагина као пример
нарочитеталасократске,
колонијално-трговачке силе чини образац који ће се у основи понављати све до
данашњег времена. Рим представља супротан пример изразито империјалне и
континенталне, телурократске моћи. даље_ |
 |
|
