[.]МИКРОТЕОС
У човековом бивству може да се смести бивство минерала и метала. Како ово разумети? Човек разуме минерале и метале, користи их, влада њима. У човеково бивство може да се смести и бивство биљака и животиња. И више од тога, целокупно човечанство, са језицима, обичајима, законима и историјом; настанак и пролазност, вредности, митови, бројеви. Али још и више, у човеково бивство стаје целокупан космос, царство душе и духа и цела хијерархија. Зато човек има морал, метафизику и религију. Зато човек није микрокосмос (мали свет), него микротеос (мали Бог).

[..] Логос.
Прво: није важан живот, важно је спасење; Друго: свако сам прави план свог спасења; Треће: план спасења (животни план) ствара ИМАГИНАЦИЈА
“Дух има моћ, материја има масу, душа има смисао;
Дух има снагу, материја тежину, душа има облик;
Делатност духа је дејство, материје немоћ, душе схватање.
Средина – ИМАГИНАЦИЈА.” – Беме
Имагинација није ни фантазија, ни сан. Имагинација је креација стварности, егзистенцијално средиште цовека. Она није посебно разум, посебно осећај и посебно воља, већ јединство и средиште та три, визионарски занос и експлозивна муња слике, као што је и примордијални творачки акт. Реч. Логос.

[…] Искупљење.
Човеково стање пре сагрешења, није једина првобитност. Еденски врт је је почетак, али на крају је Нови Јерусалим. Искупљење је дубља првобитност, настала у стварању. Оно што Кабала и гноза не схватају је да је човек искупљења Нови Адам. Он се не враћа старом Адаму, већ иде напред ка Христу. Историја је ништа друго до апокалипса, откровење егзистенције човека Искупљења. Одвојен почетак Златног доба и Искупљења је нужан. Чак шта више, у овом касном стадијуму апокалипсе, одржавање друге религије сем хришћанства нема значаја. У поређењу са хришћанством, које извире из дубљег почетка, друге традиције су само анахронизми.

Син Неба
У краљу се јавља необјашњива загонетка која се на тако потресан начин разликује од сваког бића које живи на земљи, да када се човек суочи са њом, почиње да сумња у способност свог разума или веродостојност свог искуства. Сама суштина владара, и решење загонетке, је сакривено иза више слојева смисла. У покушају да се ти слојеви ољуште, неумитно се мора доћи до небеског смисла, древног и првог Човека, сина Неба. даље_ 
Ал Фагр или "духовно сиромаштво"
Зависно биће може да буде дефинисано као оно које није самодовољно,  не садржавајући у себи суштину своје егзистенције; из тога произилази да  је такво биће ништавно само по себи и да не поседује квалитет који би га приближило савршенству. Такав је случај људског бића док је индивидуа, а исти је случај и са свим  бићима која постоје у  било ком стању;   колико год да је велика разлика између различитих степена  Универзалне егзистенције  та разлика је ништавна када се упореди са разликом ових  у односу на  Принцип.  даље_ 
ПРЕПОРУКА!
Александар Дугин: Православни Езотеризам (dugin.pdf - 385KB)